Naslovna Vesti Kako ćemo funkcionisati tokom šest vezanih neradnih dana za Prvi maj i...

Kako ćemo funkcionisati tokom šest vezanih neradnih dana za Prvi maj i Vaskrs?

0
Foto: PIxabay

Kalendar ove prestupne 2024. godine „udesio“ je tako da prvomajski i vaskršnji praznici idu jedan za drugim, pa je rezultat toga čak šest spojenih neradnih dana. A uz vikend koji im prethodi, uz malo umeća i par od ranije sačuvanih slobodnih dana, zaposleni u Srbiji bi mogli da dobiju čak i desetodnevni prolećni mini odmor!

Ovakvom razvoju situacije raduju se radnici i sindikati, dok poslodavci, sasvim razumljivo, nisu nimalo zadovoljni. Bilo kako bilo, početak maja mogao bi da donese svojevrsni kolektivni godišnji odmor u Srbiji!

Neradni dani od Prvog maja do Đurđevdana

Neradni dani u našoj zemlji, naime, počinju od prvog i završiće se sedmog majskog dana. A pre toga, od 29. aprila startuje prolećni raspust za osnovne i srednje škole, koji nominalno traje do 6. maja, pa mnogi roditelji školaraca za taj period već planiraju i sopstveni odmor.

Predah od posla zvanično počinje 1. maja, na Praznik rada koji pada u sredu i 2. maja, odnosno, četvrtka. Zatim je već u petak 3. maja Veliki petak, a onda je u nedelju 5. maja Vaskrs. Neradni dan je i 6. maj odnosno Vaskršnji ponedeljak, koji je ujedno i jedna od najvećih krsnih slava u Srba – Đurđevdan. Sve u svemu, ako se računa i vikend koji prethodi prvomajskom prazniku, pojedini zaposleni mogu imati i svih 10 dana odmora.

Ipak, veliko je pitanje ko će i koliko odmarati tokom prvomajskih i vaskršnjih praznika. Nije tajna da će neki, pre svega u državnim službama i preduzećima, bankama, poštama… praznovati svih šest dana, dok će drugi morati da se zadovolje, u najboljem slučaju, slobodnim danima za Prvi maj i Vaskrs.

Sindikati: Neko će odmarati, neko raditi

Sindikati se, naravno, raduju ovako obećavajućem kalendaru za zaposlene, a Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) podseća da je Srbija, kako kaže, „na samom dnu među zemljama po broju neradnih dana zbog praznika“.

– U Srbiji se radi neuporedivo više i praznuje neuporedivo manje nego u zemljama Evropske unije. Da ne govorim o tome da se u Srbiji i najduže radi, odnosno da prosečni zaposleni građanin naše zemlje radi 42,5 časa nedeljno. Dakle, uopšte ne mislim da će se predstojeće majsko praznovanje negativno odraziti na privredu. Pre svega, jer smo svesni da uopšte neće raditi zaposleni u državnom, dok će zaposleni u privatnom sektoru ipak manje odmarati – kaže ona za „Blic Biznis“.

“Kod mnogih neće biti spajanja praznika”

Ranka Savić napominje da bi Vlada Srbije trebalo „da povede više računa o odmoru i zadovoljstvu radnika“ u kontekstu toga da veliki broj zemalja EU prelazi na skraćenje radnog vremena, odnosno, na četvorodnevnu radnu sedmicu i da taj eksperiment po svim dosadašnjim pokazateljima uopšte ne utiče negativno na produktivnost i ostvarenje profita kompanija. Dodaje takođe da i evropska praksa poznaje „spajanje“ praznika sa vikendom, čime se i u državama EU dobijaju mini odmori.

– Realno, taj ovogodišnji mini odmor u Srbiji od 1. maja do Vaskrsa ispoštovaće onaj poslodavac koji to može, zavisno od delatnosti i prirode posla, ali je izvesno da do velikog spajanja neće doći kod većine i da svih šest neradnih dana neće moći da iskoriste svi zaposleni. Ali, ono što jeste suština i što stalno ponavljamo jeste ta ogromna zabluda da su Srbi neradnici, da spajaju sve moguće praznike i da praznuju do besvesti. To nije tačno i zvanična statistika govori da toga imamo najmanje u odnosu na zemlje EU – zaključuje predsednica ASNS.

Poslodavci: Svaki izgubljeni dan je gubitak

S druge strane, očekivano, poslodavci nisu nimalo zadovoljni činjenicom da će možda morati svojim radnicima da obezbede tako veliki broj neradnih dana u kontinuitetu, ukazujući da je u Srbiji osnovni problem stvorena „navika“ da se prazničnim danima, kako bi se spojili sa vikendom, „dodaju još neki dani koji nisu neradni“.

– U svakom slučaju, to je stvar koja izuzetno ometa radne procese i to je nešto što se sigurno ne može svideti poslodavcu zato što svaki izgubljeni dan predstavlja gubitak i u poslovanju. To je nešto čemu treba menjati pristup. Ako se radi o praznovanju, bez obzira da li je državni ili verski praznik, trebalo bi da se slavi koliko je propisano i ništa više od toga, dakle, bez dodavanja drugih dana – kaže za „Blic“ Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.

“Muke i zbog praznovanja javnih službi”

Praksa prethodnih godina, kada je dolazilo upravo do takvog spajanja prazničnih dana i vikenda, po njegovom mišljenju, biće scenario koji nas očekuje i od kraja aprila do 7. maja u državnim i javnim službama i preduzećima.

– Poslodavci već imaju problem kada javne službe produženo praznuju. Nemoguće je da poslodavac normalno radi ako mu ne funkcioniše platni promet i uopšte ne rade službe koje su mu neophodne. Jer, tada izostaju i određeni transporti robe, što dovodi do ozbiljnog poremećaja. Na žalost, nisam siguran da će ove godine biti promena u odnosu na tu praksu koja postoji. S druge strane, mi se jednostavno ne možemo ponašati kao neko ko je dovoljno bogat i može sebi da dozvoli takav luksuz – smatra Atanacković.

Ko bude radio sleduje mu 210% dnevnice

Prema Zakonu o radu, zaposleni koji radi na dan praznika koji je po zakonu neradan dan ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 110% od osnovice. Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Uvećanje od 110% primenjuje se na ugovorenu satnicu, te zaposleni prima 100% redovne zarade (dnevnice) + 110% redovne zarade (dnevnice).

Zaposleni koji radi na dan državnog praznika praktično će primiti 210% ugovorene dnevnice ako tog dana bude raspoređen na rad.

U 2024. imamo 12 neradnih dana

U 2024. godini ćemo imati ukupno 12 neradnih dana. Od kojih smo pet već “ispucali”.

Za Novu godinu smo praznovali 1. i 2. januara, za Božić smo odmarali 7. januara, dok smo još dva slobodna dana imali za Sretenje – 15. i 16. februara.

Polovina od 12 neradnih dana u 2024. sleduje nam za prvomajske i božićne praznike, od 1. do 6. maja. Prva dva dana zbog Praznika rada, preostala četiri spadaju pod vaskršnje praznike. Poslednji neradni dan ove godine biće nam 11. novembar, kada se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu i to će nam biti malo “zagrevanje” pred doček Nove 2025. godine.

Đacima čak 10 dana raspusta

Posle zimskog raspusta, te mini odmora za Sretenje, poslednju pauzu tokom školske godine đaci u celoj Srbiji, kako osnovci, tako i srednjoškolci, imaće za prvomajske i vaskršnje praznike.

Kako stoji u školskom kalendaru, učenici će biti na mini prolećnom raspustu čak deset dana, od subote 27. aprila do ponedeljka 6. maja. Đaci će se u klupe vratiti tek u utorak 7. maja, pa im onda sledi foto-finiš školske godine pošto će se osmaci raspustiti već 31. maja kako bi se pripremali za malu maturu, a preostali osnovci i većina srednjoškolaca 14. juna.

Testovi male mature zakazani su za 17, 18. i 19. jun, a prijemni na fakultetima od 24. do 28. juna.

Potražnja za aranžmanima veća za 40 odsto

Zbog spojenih prazničnih dana, ali i desetodnevnog đačkog raspusta, mnogi uveliko planiraju putovanja u zemlji ili inostranstvu. Prema svedočenju turističkih radnika, interesovanje putnika je u odnosu na prošlu godinu povećano za čak 40 odsto!

– Ove godine su posebno aktuelni domaći gradovi, jer su ljudima bliži i putovanje u zemlji im je jeftinije, između ostalog i zbog prevoza. Obično se radi o ponudi od dve do tri noći. Veliki broj građana je već rezervisao svoja putovanja, ne samo za praznike, već i za leto i jesen – kaže za “Blic” Milan Lainović iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA),

Izvor: Blic

Ostavite komentar

avatar
500