Svoje ime Ripanj je, najverovatnije, dobio, kako objašnjava Milan Đ.Milićević, akademik, po velikoj steni Ripa. Istovremeno i jedna česma kod crkve u selu se zove Ripanj, što takođe može biti jedno od verzija po kome je Ripanj dobio ime.
U ataru sela ima dosta tragova starijih naselja koja su ovde postojala u različitim istorijskim epohama. To su, pre svega, praistorijska nalazišta, zatim ostaci starog selišta, ”čaršije” i nekadašnji rudnici.
Podataka o stanovništvu pre 1800.godine gotovo da nema, jedino se spominje pred Kočinu krajinu 1783.godine da je u Ripnju bilo 35 hrišćanskih kuća. 1783.godine u Ripnju je bilo oko 350 ljudi. Brojnost domaćinstava Ripnja, a zatim i stanovništva se donekle može pratiti tek od 1800.godine.
Najveće selo u Srbiji
Meštani Ripnja s ponosom govore da je ovo podavalsko naselje, čiji atar u prečniku ima dvadesetak kilometara, „najveće selo u Srbiji, a verovatno i u bivšoj Jugoslaviji. Spisak razloga zbog kojih se Ripanjci busaju u grudi tu prestaje: sve drugo nije za pohvalu. Jer, kad se sa uzvišenja sagleda ovaj deo Voždovca i Beograda, vide se nepregledna, a neobrađena polja. Ni većeg sela, ni manje seljaka. Rudnik „Crveni breg”, u koji su za olovom i cinkom hitali stari Rimljani i srednjovekovni Sasi, odavno je zamandaljen. Zapuštena je i jedina prirodna atrakcija – jezero Bela reka.
Posla u Ripnju gotovo i da nema
Jedina fabrika u mestu je „Minel – Ripanj”. Dok je bila u državnoj svojini, u postrojenju je radilo i do 3.000 radnika. Sada je to privatno preduzeće, koje broji nekoliko stotina zaposlenih. Ripanjci se zato mahom zapošljavaju u Beogradu, uz svakodnevno „klackanje” trocifrenim GSP autobusima između prestonice i predgrađa. Tutnje kroz selo i vozovi, jer se u ataru nalaze dve pruge – za Bar i Niš – ali ni izdaleka kao nekad, kada je u Ripnju radilo čak pet železničkih stanica.
Foto: Predrag Dimitrijević Facebook
Ripanj danas
Osnovna škola ”Vuk Karadžić” svoju delatnost obavlja, kao jedinstvena radna organizacija, u matičnoj školi i dva izdvojena odeljenja : IO Brđani i IO Prnjavor . Matična škola se nalazi u ulici Erčanska broj 3, neposredno između Doma kulture i Crkve Svete Trojice u centru Ripnja.
Pored toga u naselju Kolonija se nalazi i OŠ Vojvoda Putnik.
Foto: Facebook
Jezero Bela reka je veštačko jezero nastalo pre dvadesetak godina postavljanjem brane na istoimenoj reci. Spada u grupu šumadijskih jezera koje se napaja čistom vodom iz reke i iz dva bunara koji se sada nalaze na dnu jezera. Veličina Bele reke je oko 2 hektara sa dužinom oko 400 metara i širinom oko 100 metara, a dubina na pojedinim mestima ide i do 10 metara. Spada u grupu šumadijskih jezera.
Sa kojim se problemima danas suočavaju stanovnici Ripnja?
Prosto je neverovatno da u 2024. godini Ripanj i dalje nema kanalizaciju, koja je još davnih dana obećana. Često prepune septičke jame se izlivaju u komšijska dvorišta, u kanale pored puta, u šume, ali i u reku Topčiderku koja je crna tačka celom svojom dužinom.
Rešenje se i dalje ne nazire!
I dalje nema nagoveštaja da će se ovaj problem rešiti, čak više nema ni onih obećanja koja smo nekad slušali i nadali se rešenju ogromnog problema. U razgovoru sa jednim meštaninom, penzionerom koji je rođen u Ripnju, saznali smo da kada dođe proleće, on na dve nedelje mora da prazni septičku jamu i to ga košta oko 8000 dinara.
Šta je sa noćnim prevozom?
Ripanj i dalje nema noćni prevoz, a jedina opcija povratka iz grada je poslednji autobus na liniji 405 koji u 23:55h kreće sa okretnice na Trošarini. Druga opcija je noćni autobus 401N koji ide sa Dorćola do Pinosave, ali od Pinosave morate dalje, peške ili kolima, ko se već kako snađe.
Problematični pružni prelazi!
Često možemo videti snimke sa pružnih prelaza u Ripnju, gde je rampa podignuta, a vozovi prolaze. Dugi niz godina se isti problemi ponavljaju, a rešenja nema ni na vidiku.
Šta je sa centrom Ripnja?
Da li je centar naseljenog mesta Ripanj reprezentativan i ima sa čime da se pohvali? Naše mišljenje je da nije! Sam centar Ripnja, je mesto gde često ima dosta ljudi, naročito kada je pijačni dan i u ranim prepodnevnim i popodnevnim satima. Po našem mišljenu, apsolutno nebezbedno mesto, bez trotoara, veoma zapušteno i prljavo. Pored toga, evidentan je i nedostatak parking mesta, pa su automobili i ostala vozila parkirana svugde, bez bilo kakvog reda, što pešacima dodatno otežava prolaz. Uzmimo u obzir da se u blizini nalazi osnovna škola i vrtić i da je frekvencija dece izuzetno velika, a samim tim prolazak kroz sam centar opasan za mališane.
Da li će se nešto promeniti?
Godinama se u Ripnju ništa značajno nije promenilo i nije rešen ni jedan veliki infrastrukturni problem. U poslednjih par godina građani su se suočili sa sklanjanjem kontejnera, a podelom kanti koje stoje u sklopu dvorišta, pa su prolaznici bacali smeće gde god stignu.
Neke ulice su dobile novi asfalt, a neke trotoare, ali sve u svemu, slika nije mnogo promenjena. Ono što se ističe kao neka veća investicija je renoviranje zgrade MZ Ripanj, koja nakon završetka neće bitnije uticati na kvalitet života stanovnika ovog naselja.
Da li će se rešiti i problem trotoara kod škole u Prnjavoru, ostaje da vidimo? Jer deca sada idu uz ulicu u potpuno nepreglednoj krivini, gde se prošle godine dogodila i nesreća kada je starijeg muškarca udario auto baš na tom mestu.
Malo je i do nas samih
Za razliku od drugih naselja u blizini Avale, čini se da stanovnici Ripnja nisu baš angažovani po pitanju društveno korisnog rada, pa se retko mogu videti neke akcije u organizaciji meštana.
A jedan komšija je rekao baš lepu rečenicu koju smo morali da zapišemo:
“A zamislite lep prolećni dan, nedelja, dosta nas odmara. Žene su napravile kiflice i kolače i donele, a mi uređujemo deo našeg Ripnja, sakupljamo smeće, krčimo korov, družimo se. Može li lepše od toga?”
Izvor: Politika / OŠ Vuk Karadžić Ripanj
Ostavite komentar