Iako praznik Sv. Alimpija nije zapovedan, a time i neradan za vernike, njegov kult je rasprostranjen kod vernika u Srbiji i slavi se kao krsna slava.
Ovom svecu posvećeni su i neki hramovi. U našem narodu ovaj dan se u nekim krajevima naziva i Sveti Đorđe Alimpije. To je zato što se toga dana slavi spomen osvećenja dva hrama Sv. velikomučenika Georgija, u Rusiji i u Grčkoj. Narod je kult oba svetitelja sjedinio u jedan.
Sveti prepodobni Alimpije Stolpnik je rođen u Adrijanopolju, gradu paflagonijskom i odmalena je predat Bogu na službu, a Gospod ga je izabrao sebi za službu još dok je bio u majčinom stomaku. Naime, njegova majka je pred porođaj u noći imala priviđenje u kom joj se učini da na rukama drži veoma lepo jagnje, koje je na rogovima imalo dve zalepljenje sveće.
Kada je došlo vreme da se rodi Alimpije, jaka Božanska svetlost ispuni sobu. To beše predznak buduće svetlosti, a kada je nakon porođaja zaspala, u snu je videla da su se svi žitelji grada okupili u njenoj sobi i okružili novorođenče pevajući mu psalme i sveštene pesme. Ubrzo joj je preminuo muž i nije htela ponovo da se udaje, pa je svoj život provela u postu i molitvi, a sina Alimpija, kada ga je odgajila, odvela je u crkvu na službu Bogu i predala ga adrijanopoljskom episkopu, blaženom Teodoru.
Kada je odrastao, Alimpiju se javila želja za usamljeničkim životom, da živi u molitvenom tihovanju, usrdno služeći jedinome Bogu i naslađujujući se neprestanim, bogomišljem. Tu želju je podelio s majkom rekavši joj da želi da ide na istok jer je čuo da tamo, u pustinjama, u molitvenom tihovanju žive mnogi sveti oci. On se zaputio na svoj put, ali ga je episkop Teodor vratio nazad, zbog čega je Alimpije bio veoma tužan. Ipak, anđeo se javio blaženome Alimpiju i rekao mu je da ne tuguje što je vraćen sa željenog puta i da dobro zna da je sveto mesto svako mesto na kom čovek ljubi Boga.
Alimpije je nastavio da služi Bogu i da osveštava crkve i manastire, ali se jedne noći zli dusi počeše kamenjem bacati na Alimpija, zadavši mu teške povrede… On je, međutim, skupio snage i rečima im se usprotivio. Alimpije se štitio od demonske sile krsnim znamenjem i imenom Isusovim. Najzad su ga pobeđeni demoni ostavili i pobegli, a ljudi su počeli da ga poštuju i dolazili su kod njega radi molitve, utehe, pouke i isceljenja.
Na ovaj dan ne bi trebalo obavljati kućne poslove.
Izvor: Alo.rs
Ostavite komentar