U Srbiji je od marta do kraja septermbra umrlo, prema zvaničnim podacima 748 osoba od korona virusa, dok kardiovaskularne bolesti godišnje potpišu oko 52.000 umrlica u našoj zemlji, što znači da nestane grad veličine Bora.
Broj umrilih od malignih bolesti na godišnjem nivou u Srbiji, prema podacima dostupnim javnosti je, u proseku, 22.000 ljudi.
Smrtnost od srčanih oboljenja na godišnjem nivou svrstava Srbiju na treće neslavno mesto u Evropi, odmah posle Rusije i Ukrajine.
Trenutno gorući globalni problem virus korona uzeo je i u Srbiji primat u odnosu na sva druga oboljenja od kojih strada domaće stanovništvo. Čini se da su pod uticajem informacija o koroni sve druge vesti o bolestima koje prete naciji pale u drugi plan. Ako bi se merilo istim vremenskim periodom i uzimao prosek za šest meseci ,koliko traje korona koja je odnela 748 života, po zvaničnim podacima do danas, srčana oboljenja usmrtila su za isto vreme oko 26.000,a maligna oko 11.000 građana Srbije.
Prema nekim podacima u Srbiji od srčanih oboljenja dnevno umru u proseku 144 osobe, dok od maligna „odnesu“ oko 60 ljudi na dan što je, kako stručnjaci tvrde alarmantan podatak.
U svetu se danas obeležava „Dan srca“ koji ima za cilj da podseti građane na rizk od srčanih oboljenja kao i na važnost zdravih navika i redovnih pregleda. Stručnjaci savetuju da je za čuvanje zdravog srca najvažnija redovna kontrola krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi , holesterola, telesne težine , kao i izbegavanja pušenja i veća fizička aktivnost.
Od infarkta miokarda češće oboljevaju muškarci , nego žene ,a najrizičnija grupa je stanovništvo između 45. i 49. godine starosti.
U svetu, tvrde stručnjaci, godišnje od kardiovaskularnih bolesti umre čak između 18 i 19 miliona ljudi.
-Bolesti srca su hronične i dugotrajne i one nastaju usled dugotrajnog zanemarivanja mera kojih čovek treba da se drži da bi produžio život. Tu se pre svega misli na prevenciju. Ne smemo da izgubimo iz vida da je zdravlje najveće blago i da sve ono što mi želimo da uradimo možemo samo ako smo zdravi- poručuje Petar Sefrerović , predsednik Udruženja za srčanu slabost Srbije.
On je u izjavi Tanjugu rekao da se mora dodatno raditi na edukaciji naših lekara, ali i građana.
Snežana Plavšić iz Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ upozorava da su prognoze da će broj smrtnhih slučajeva od kardiovaskularnih bolesti u svetu do 2030. godine na godišnjem nivou biti i do 23 miliona ljudi.
Ona napominj da broj umrlih na godišnjem nivou od bolesti srca čini 51,6 odsto u ukupnom mortalitetu u Srbiji.
Kada je reč o malignim oboljenjima, Srbija se prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka svrstava u grupu zemalja sa srednjim rizikom obolevanja, odnosno nalazi se na 12. mestu od ukupno 40 zemalja u Evropi. Ipak, Srbija se uz Mađartsku smatra zemljom s visokim rizikom umiranja od malignih bolesti.
Izvor: Glas Javnosti
Ostavite komentar